Narkomani i navijači seju strah među komšijama

Нажалост, грешиш. Све то што си поменуо су последице, а узрок је неморал у породици и напуштање вере у Бога. Без морала у породици, нема морала ни у друштву. Нису неморални политичари створили неморалан народ, него је неморалан народ створио неморалне политичаре. Неморал у народу је директна последица накарадног васпитања у породици и одвајање од Бога. После накарадног комунизма смо прихватили демократију уместо Бога! Сада уживамо сва блага демократије и неморала, који је само јаче изражен у неразвијеним и бедним земљама, него у другим, а заправо га има и у једним и у другим. Док то не схватимо, нема нам напретка. Можемо да мењамо власт безброј пута, увек ће лопови бити у њој!

Има истине у томе што си написао.

Коментар за десетку!Свака част!

Нема у томе моје заслуге, све то нам је дато од Бога, а ја само покушавам да пренесем народу. Уколико успевам, и то је Божија заслуга. Поздрав!

Covece, komentar ti je za srednji vek. Nije moral nesto sto nastaje samo po sebi, odvojeno od nacina zivota, vec je on direktan proizvod nacina zivota tj odredjenih drustvenih (ekonomskih) odnosa, kao sto je Marks i rekao "Ne odredjuje svest zivot, vec zivot odredjuje svest". Nemoral je proizvod kapitalistickih drustvenih odnosa u kojem su ideje vodilje takmicenje, unistenje konkurencije, pljacka, bestidno iskoristavanje i eksploatacija drugih, a kad su to jedina pravila po kojima drustvo funkcionise, zar je za cudjenje to sto nema morala u drustvu, to sto su svi prisiljeni da u drugom coveku vide svog neprijatelja, svoju konkurenciju i onog protiv koga se treba boriti????

Не сумњам да искрено мислиш то што пишеш, јер цитираш Маркса и вероватно следиш његов пут. Имаш на то потпуно право, али си нажалост у великој заблуди. Морал се односи на спољашње понашање људи и њихов однос с околином. Ја нисам говорио само о моралу већ и о духовности, која се односи на унутрашње стање душе човека, а директно утиче и на његово понашање, односно на морал. Сваки поступак човека прво настаје у мислима које су последица његовог унутрашњег стања душе. Пошто верујеш у Марксово учење, вероватно си атеиста и комуниста по схватању, па не признајеш ни постојање душе, већ верујеш да је човек настао од мајмуна. Зато је беспредметно да ти ишта доказујем, јер у то не верујеш.

Pa upravo taj moralni odnos sa okolinom je uslovljen pravilima koja su trenutno na snazi u tom drustvu. Ja sam duhovno bice, i duhovnost nema veze sa time da li je neko teista ili ateista i da li veruje da postoji visa sila ili ne. Ljudi postaju duhovna bica kroz bavljenje stvarima koja im omogucavaju da razvijaju humane ljudske odnose sa drugim ljudima, covek postaje duhovno bice kroz kulturno obrazovanje, kroz bavljenje kulturom, ima potrebu za drugim ljudima, a samo covek koji se kulturno razvija, a time i duhovno, moze da bude moralan. Kapitalizam nema veze sa moralom, kapitalizam je genocidan poredak. Huligani su proizvod kapitalizma, deca obespravljenih i osiromasenih radnika.

Ниси схватио мој коментар, јер вероватно ниси упућен у хришћанско учење. Покушаћу овако: Ја говорим о постојању тела човека, душе и духа. Тело је јасно шта је, душа су разум и осећаји, а дух је оно што је бесмртно и што дефинише однос човека прем Богу. Вратимо се сада на морал. Полазиш од теорије да је човеково понашање условљено спољашњим преовлађујућим стањем у друштву и да тако мора бити због капитализма и конкуренције, која тера човека на неморал. Ко може да натера човека да буде неморалан, ако он то неће? Где је његова воља? Ништа мањи неморал није био у време комунизма! Шта је тада терало човека на неморал? Неморала је било увек, али сада га има више него пре због напуштања вере у Бога

Хришћанство учи човека да се бори са својим страстима, да влада страстима и не дозволи да оне владају њиме. Развијање врлина и ослобађање од порока и страсти. Све је усмерено на човекову душу и та борба се води у самом човеку, још у његовим мислима. Када избациш из себе сво зло, мржњу, лагање, лењост, осуђивање других, завист, злопамћење, славољубље, сластољубље и среброљубље, тада је сасвим нормално да и живиш морално и тако васпитаваш и децу. Само то може довести до моралног препорода друштва, а не револуција, насиље и измена система или закона. Закони само донекле могу да помогну људима у едукацији и духовном уздизању, али све остало је на породици и људима. Тамо се води та борба за морал